Evo nekih zanimljivosti... :king: :P
Nikada ne zbija šale prvog aprila.
-U Španiji je tradicija da se dan šale proslavlja 28. decembra, a taj praznik zovemo “dia de los inocentes”. Zbog toga se nisam ni setio prvog aprila.
Najviše voli svetlo plavu boju majica.
-Nosim uglavnom ono što mi se dopadne u trenutku. Ali, svetlo plava koju sam počeo da nosim u Majamiju zaista je lepa.
Redovno organizuje “Sony Playstation” maratone u hotelu za vreme turnira.
-Ranije su znali da traju i cele noći. Sada su kraći. Moja, Nalbandijan, Almargo i Ferer nisu bili u istom hotelu dok smo bili u Majamiju, pa sam igrao samo protiv Benita i Rafe Majma. Imao sam mnogo lak posao…
Voli često da poskakuje na podu, praveći čudne pokrete.
-Volim da oponašam Džeka Nikolsona iz filma “Dobro da ne bolje ne može biti”. Ima nekoliko scena gde on igra, što mi se učinilo kao mnogo dobra stvar.
Nikako ne voli da gubi.
-Dok je bio dečak igrali smo više od 40 mečeva. Dobio sam svega dva duela. Ali, Rafa ne pamti te silne pobede. Samo poraze – Rekao je Antig, trener mladih kategorija u klubu s Majorke.
Nikada nije imao problema s novcem.
-Moj otac Sebastijan ima uspešnu kompaniju za proizvodnju prozora i stakla, pa mi je omogućio bezbrižno detinjstvo. Imamo dve kuće, jednu u brdima Manakora, a druga je letnjikovac pored plaže. Tu sam odrastao, pecajući s drugarima, sedeći u čamcu i posmatrajući more.
Veoma je privržen porodici.
-Iako sam zaradio dosta novca, ne vidim razlog zašto bi me to promenilo. Još uvek živim s porodicom u istoj kući. Nikada mi nije palo na pamet da napustim Majorku. Tu su mi prijatelji, tu mi je devojka, kao i rodbina. Zašto bih igde išao?
Nikada se neće tetovirati.
-Pohađao sam privatnu katoličku školu kojom su upravljali kaluđeri. Sećam se da su bili jako strogi. Nisu prihvatali polovičan rad, posebno ako su znali da imate kvalitet. Uvek su me gurali da radim više i jače, i da budem bolja osoba i učenik.
U rodnom Manakoru niko ga ne tretira kao zvezdu.
-Kada sam na Majorci osećam se mirno i prijatno. Šetam ulicama kao i ostali ljudi, često svratim do prodavnice, posećujem prijatelje. Osećam da su ljudi ponosni na moj uspeh, ali niko me ne tretira drugačije nego ostale.
Prijem 
